1. Štenje Knjige Sofonije proroka
Sof 3,14-17
|
1. Štenje Knjige Sofonije proroka
14 Kliči od radosti, kćer Sionska! Viči od veselja, Izrael! |
2. Štenje Pisma sv. Pavla Filipljanom
Fil 4,4-7
|
2. Štenje Pisma sv. Pavla Filipljanom
Braća! |
10 U onom vrimenu pitala je množina ljudi Ivana govoreći:
“Ča nam je dakle činiti?”
11On im odgovori: “Ki ima dvi haljine, neka dá jednu onomu,
ki nima nijedne; ki ima hrane, neka takaj tako čini!”
12 Došli su pak carinari, da je pokrsti, i reču mu: “Učitelj, ča
nam je činiti?”
13 A on im reče: “Ne potribujte ništa već, nego ča vam je
odredjeno!”
14 Pitali su ga pak i vojniki govoreći: “A ča moramo mi
činiti?” I reče im: “Nekate nikomu činiti silu, niti varajte
koga, i budite zadovoljni svojom plaćom!”
15 Kad je ljudstvo napeto iščekivalo i su svi razmišljavali u
srcu svojem o Ivanu, da li je on Kristuš,
16 odgovori Ivan svim: “Ja vas krstim vodom, ali dojt će jači
od mene, komu ja nisam vridan razvezati remenje obuće
njegove, on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem!
17 On ima vijaću lopatu u ruki svojoj i očistit će škadanj svoj
i spravit će pšenicu u žitnicu svoju, a plive će požgati
neugasivim ognjem.”
18 I još mnogo drugo je učio nazvišćujući spasenje naroda.
Pripjevni psalam
Iz 12,2-3.4bcd.5-6
|
Kličite i radujte se, 2 Evo, Bog je spasenje moje, * 3 I s radošću ćete vaditi vodu * 5 Pjevajte Gospodinu, ar stvori divote, * |
Evandjelje predstavlja pouku Ivana Krstitelja onim, ki želju početi novi žitak, onim, ki ne mislu da se sami opravdaju, onim, ki ne išću samo znatiželjnost. Ljudi, ki se kanu duševno povrnuti, pitaju: “Ča nam je dakle činiti?” Množina ljudi, carinari i vojniki su tražili pokoru. Ovi ljudi dobenu odgovor, u kom se vidi, da je Jezuševa temeljita zapovid ljubavi javno jur pripravljena u Starom Zakonu, mogla je sjati svakoj nepokvarenoj savjesti.
Rič je o razdilenju med ljudi, kade moj bližnji nima halju i hrane. Govori se o zahtjevnom porezu i drugi posli. Čujemo o tom, ča moraju vojniki činiti, i ako im je život težak: držati granice u propisu vlasti. Ča Ivan Krstitelj prosi, to ima početak jur u proročki prodika. On ne želji, da ga držu za Mesijaša, ki triba dojti. Mesijaš, pred kim se Krstitelj ponizi, donese potpuno različito sredstvo očišćenja: Duha Svetoga, ki dokazuje naše grihe, ishadjajući od strane Božje, ki more ih spaliti svojim ognjem. Duh Sveti postavit će nas pred konačnu odluku izmed pšenice i plive, izmed “da” i “ne”. S timi poukami je Krstitelj “najveći med rodjenimi od žen” (vidi Lk 7,28), do skradnje granice priprave, ka je od novoga početka jur potpuno vidljiva. Krstitelja morebit ga ravno njegova diboka poniznost zdigne nad (sve) granice: kot “prijatelja zaručnjaka” (Iv 3,29), koga kršćenje je Zaručnjak podvignuo i ispunio novim sadržajem.
Prvo štenje iz Staroga Zakona poziva Izraelce na klicanje, da govoru “da” nazočnomu Gospodinu, ali skupa upućuje na buduće: “onoga dana će se reći Jeruzalemu”. To znači, da se človik danas more jur radovati budućim stvari. A to ne “pol-pol”, ne ljuljajući izmed radosti i teškoće, nego radošću, ka se naslanja na Božju vlastitu radost: “Bog se veseli i raduje tebi … kliče nad tobom radosno”. Advenat za kršćana nije ljuljanje med strahom i ufanjem, ar pretkazani Spasiteljev dolazak je sigurnost. Svečanost će provaliti sa sigurnošću. Od nas proročke riči samo prosu, da “nam ruke ne klonu” u nevjeri ili nezaufanju, ako Bog zategne svoje obećanje. To valja za njegov prvi kot i za drugi dolazak.
U drugom novozakonskom štenju učvršćuje se to radosno ufanje i je zabrano ćut straha. Sveti pisac preporuča, da ne bude u nami strah, velika zabrinutost, nego “radost u Gospodinu”, ka jedino donese on “mir”, ki je zvrhu svakoga spoznanja, ka radost istotako zabrani svaku misao okolo našega znamda praznoga ufanja. Ali radosno predvidjenje Gospodinove blizine potribuje u jednom njegovu potvrdu u bratskoj ljubavi zajednice. Svoja dobrota zajednice uzrokuje, da je ona poznata i za nekršćane, to je: “svim ljudem”. Radost, ka ide u susret s Gospodinom Kristušem mora biti apoštolska. To povjerljivo predanje svitskih brigov Ocu Bogu (kako to zahtjeva Prodika na brigu: čuvajte se prevelike skrbljivosti u ovom žitku, Mt 6,25) svojstvo je kršćanske kvalitete samo onda, ako je sjedinjeno s molitvom, ka prosi svagdanji kruh i daje hvalu za primljeni kruh.